Upravljanje novcem

Svi u životu najčešće težimo istom - sigurnosti, slobodi, sreći… Slično se ponašamo i kad je u pitanju novac i posao. Od malih nogu nas uče šta je to “sigurnost”. Učiš vredno, završiš školu, nađeš dobar posao, svakog prvog u mesecu znaš da će ti leći plata. Nažalost, u današnje vreme, stvari funkcionišu nešto drugačije. Čak i ako vredno učite, završite školu, možda za vašu profesiju jednostavno nema dovoljno posla. Možda posla ima, ali je mizerno plaćen. Na Birou za zapošljavanje (onih koji tamo rade :-D) možete pronaći ljude apsolutno svake struke i školske spreme. Ko zna, možda ste vi jedan od onih koji su bili vredni, završili ETF sa dobrim prosekom, zaposlili se “u struci” u poznatoj firmi, radite za dobru platu… I onda jednog dana uđe vaš šef u kancelariju u kaže da pola razvojnog tima od sledeće nedelje ne mora da dolazi na posao. Gde je tu vaša sigurnost? Nema je. Ono što se vi imali je samo privid.

Šta je sa slobodom? Sloboda se pre svega ogleda kroz to da možete da radite ono što želite i onda kad želite. U mojoj glavi je to vrlo teško spojivo sa 20 radnih dana godišnjeg odmora. Svega 20 radnih dana godišnjeg odmora… Ako odem 10 dana na more, nedelju dana na skijanje, par dana uzmem slobodno oko Nove godine - ostaje mi samo da se nadam da se niko neće ženiti ili, daleko bilo, biti bolestan. Tih 20 dana takođe ne mogu da uzmem onda kad meni odgovara, nego kad se uklopim sa kolegama, šefom, projektima… Nemam čak ni pravo na to u prvih XYZ meseci u firmi. Sloboda, kažete?

Fuck you money

Sigunost i sloboda zapravo leže u novcu. Amerikanci imaju jedan izraz koji se meni jako sviđa - “fuck you money”. “Fuck you money” je toliko novca da možete svakome da kažete “fuck you”.

“Moraš na posao sutra ujutro.” - “Fuck you!”

“Ne možeš na Adu iako je lep dan, projekat nije gotov!” - “Fuck you!”

“Ne možeš sledeće nedelje na skijanje!” … verujem da ste do sada skontali. 😉

Verovatno ćete sada misliti da vam otkrivam rupu na saksiji - “Ako imaš gomilu para, možeš da radiš šta hoćeš.” To, iako tačno, nije ono o čemu želim da pišem. Navac kojim upravljate na pravi način je najjednostavniji put ka sigurnosti i slobodi. Kroz optimizaciju prihoda i rashoda, planiranje i ulaganje, možete vrlo lako doći u situaciju da vi ponekad odgovorite “Fuck you!”

Planiranje troškova

Puno puta sam čuo rečenicu “Ne znam gde su mi otišle pare.” Uvek morate znati gde su pare otišle jer samo tako ćete moći da ih efikasnije usmerite i preusmerite.

Popišite svoje mesečne troškove. Pre svega se koncentrišite na veće i, više manje, fiksne izdatke. Stanarina, komunalije, mobilni, internet, hrana. Sve ono što znate da vam “ne gine” svakog meseca. Potom na tu cifru dodajte “ostale troškove”. To su sve one pare koje “ne znate gde idu”, sitni, svakodnevni troškovi - kafenisanje, pivo sa društvom, bioskop… Kad se izuzmu veći troškovi, poput putovanja, kupovine nameštaja/elekotronike i slično - to su vaši redovni rashodi.

Kako možete optimizovati troškove? Umesto svakodnevne kupovine u prodavnici pored, idite 2 puta mesečno u Cash&Carry poput Tempa. Možete da uštedite i 20-30%. Proverite s vremena na vreme ima li promocija kod drugih Internet provajdera. Uz malo traženja, možete naći i duplo jeftini internet, iste ili veće brzine nego što sada imate. Slično je i sa računom za mobilni telefon. Sada operateri nude 50% popusta ako potpišete ugovor bez uzimanja telefona. Ako vam trenutni telefon završava posao a nemate nameru da menjate operatera (i ovako su svi ista govna), zašto ne biste uštedeli pola pretplate? Pojedine elektrodistribucije daju popust ako redovno plaćate struju. Da li je zaista tako komplikovano platiti na vreme nešto sto moraš da platiš, pa moraš? Uz samo par malih promena možete mesečno uštedeti 50 ili 100 evra. Godišnje je to 10 dana letovanja za pamćenje.

Štednja

Kad je situacija oko novca duže vreme napeta, ima se, nema se, pozajmljuje se, vraća se - višak čini da ljudi požele da se opuste. Lepo odu u kafanu ili pazare onaj gedžet/krpicu koju već tako dugo merkaju. Pare se potroše i onda drama kreće iz početka. Štednja je ultimativni put ka slobodi. Uz dovoljno ušteđevine da 5-6 meseci možete da živite a ništa da ne radite, stres prouzrokovan novcem će biti uglavnom stvar prošlosti. Ako nekog meseca imate manje novca, uzmete iz svog šteka. Sledeći mesec imate višak - vratite u štek. Nema potrebe da jurite drugare, stare roditelje ili bilo koga trećeg. Bitno je samo znati čemu taj štek služi. Ta štednja ima za cilj da znate da sigurno 6 meseci nećete biti gladni ili na ulici. To nije štednja “baš mi se sviđa novi Mac, mogao bih da ga kupim” već “crkao mi je laptop, pa ću sutra da kupim novi da mogu normalno da radim”.

Većina ljudi voli da drži štednju u kešu, u devizama (evrima) i pri ruci. Problem sa parama koje su pri ruci je što se vrlo lako troše. Ako je dovoljno da uzmete pare koje ste sakrili ispod bluza u ormaru, siđete do menjačnice ispred zgrade i već možete da trošite “ušteđevinu”, vrlo je verovatno da će vam se to često i dešavati. Onda od vaše štednje nema ništa. Sa te strane je banka malo bolji izbor. Morate da prošetate, čekate malo u redu. Sve vam to daje vremena da razmislite da li zaista treba posegnuti za ušteđevinom ili ne. Takođe, ako često posežete za ušteđevinom, nije loše da je deo u valuti u kojoj i trošite. Time što stalno kupujete/prodajete evre, samo radujete naše menjače sa očajnim kursevima.

Kada su računi u bankama u pitanju, kao mesto za čuvanje vašeg novca, imate dosta izbora. Dosta banaka nude besplatno održavanje računa. Takođe, imate štedne račune i račune “po viđenju” (a vista). Kod štednih računa, vaš novac je oročen i ne možete ga podizati kad hoćete, ali sa druge strane kamata je dosta viša (5-6% za evre). Sa druge strane, kod računa po viđenju vam je sav novac uvek dostupan, ali je kamata zanemarljiva (0.5%). Pojedine banke nude i hibridna rešenja. Štednja vam je oročena, ali deo možete da podignete u bilo kom trenu. To je vrlo gotivna opcija, naročito ako vam je štednja zaista dovoljna za 5-6 meseci života.

Verovatno nikad nećete biti u tolikoj buli da vam treba sav novac, pa kamata ide, a ako zaglibite toliko, opet možete da raskinete ugovor i da uzmete svoje pare.

Predlog za neku konkretnu banku vam ne mogu dati. Sve su podjednano sigurne i nesigurne. Ja koristim usluge Intese, Komercijalne, UniCredit, Hypo… Raspitajte se malo o kamatama, uslovima za raskid ugovora, mogućnošću podizanja dela uloga bez raskida, pa donesite odluku.

Dosta banaka će vam uz račun ponuditi i platne kartice. Imate kreditne i debitne kartice. Kod kreditnih vam banka nudi mogućnost plaćanja na više rata, uz odgovarajuću besramno veliku kamatu, dok sa debitnim karticama možete da trošite samo one pare koje imate na računu. Takođe, za pojedine kartice se plaća i mesečno ili godišnje održavanje. Meni su debitne kartice super. Ne morate da nosite keš sa sobom, nema troškova održavanja, nema provizije prilikom plaćanja na POS terminalima. Ako mi nekad treba više para nego što trenutno imam, bolje ću uzeti iz svoje štednje, nego od banke. Kamate po karticama idu i preko 20%!

Investiranje

Možete se zapitati kada je dosta štednje… Šta ako je vaša ušteđevina dovoljno velika da možete par meseci živeti od nje, a vi i dalje imate višak para? U tom slučaju je najbolje da se prvo raspištoljite! Zaslužili ste. 😀 Ako je ostalo još, možda nije loše malo da i investirate. Investiranje je proces u kome će vaš novac da vam zarađuje novac. Sve ono što vam je zaradio vaš novac, ne morate vi.

Kupovina akcija je jedna opcija. Mogućnost za zaradu je dvostruka. S jedne strane pojedine firme isplaćuju dividendu svake godine, dok sa druge strane možete da ostvarite kapitalnu dobit, time što će cena akcije skočiti a vi ih potom prodati. Prilikom kupovine akcija treba obratiti pažnju na dosta toga i time će se opširnije baviti neki od narednih tekstova.

Druga interesantna opcija je dugoročna štednja, bilo u vidu štednje u banci, bilo u vidu životnog osiguranja. Ovaj novac će vam takođe donositi kamatu, a možete ga nekad u budućnosti iskoristiti kao učešće za neki kredit ili za neku drugu značajnu promenu u svom životu.

Kako sve ovo ispratiti?!

Bilo koji spreadsheet program vam je sasvim dovoljan. Znate ono - Excel, Calc, Gnumeric?

Prvo napišite trenutno stanje. Koliko imate keša, koliko na kom računu.

Potom zabeležite prihode koje očekujete. Pare od ovog projekta, pare od onog projekta, pare od ovog klijenta, pare od onog klijenta.

Nakon toga idu rashodi sa predznakom minus. To je ono o čemu smo pričali ranije u tekstu. Obratite samo pažnju na “ostale troškove”. Nije loše da tu cifru podelite na broj dana u mesecu i kako vreme prolazi, tako da smanjujete cifru koja vam treba do kraja meseca. Tako ćete najbolje da vidite da li ste trošili više nego što ste planirali ili ne.

Na kraju vam samo treba jedna suma preko svega. Ako je suma u plusu, to znači da ima viška i da treba razmišljati o štednji. Ako ste i minusu, uzimajte pare iz štednje i pokrivajte minus.

Nije loše da vodite odvojene kolone za dinare, evre i dolare, jer ćete tako manje gubiti vremena i para sa konverzijama.

 Može tako, a može i ovako…

Ako vam je sve ovo komplikovano, postoji i mnogo jednostavnije rešenje: zaradite više para! Možete recimo da pratite projekte na vWorkeru, date dobre ponude, odradite poslove i uzmete keš! Eto, da ne bude da vam nisam ponudio i alternativu. 😉

comments powered by Disqus