Vreme, znanje, novac

Često kada ljudima govorim o mogućnostima freelancinga preko Interneta, oni samo odmahnu glavom, uz komentar da nemaju oni dovoljno znanja da bi zarađivali. Srećom, ti ljudi su u zabludi. Setite se stare izreke “Vreme je novac”. Još jednom - vreme. Ne znanje. Neki od vas će sada, poput Haklberi Fina, reći “Ali vreme koje ja imam se ne može pretvoriti u novac!” Svako vreme se može pretvoriti u novac.

Šta mislite, koliko vam znanja treba da delite flajere na ulici? Koliko vam znanja treba da perete šoferšajbne (vetrobranska stakla :-D) na pumpi? Složićete se, ne previše. Kad god vidite gomilu penzionera kako se u 8 sati ujutro guraju u prevozu i zapitate se šta oni rade i kuda se vozaju - oni pretvaraju svoje vreme u novac. Voze se 2 sata, preko pola grada, da bi im ostalo 100 ili 200 dinara više u novčaniku nakon pijace.

Iz ovih jednostavnih primera vidimo da vreme jeste novac. Ali, kako to funkcioniše na Internetu?

Koliko god vi ne posedujete neko posebno znanje, imate nešto što vam je priroda dala a to su mozak i sposobnost brzog učenja i prilagođavanja. Kompjuteri su danas postali napredni, ali prepoznavanje teksta sa slika ili nečijeg rukopisa su i dalje prilično podložni greškama. Složenije operacije poput “da li ove 3 etikete predstavljaju ista ili različita vina” su gotovo nemoguć zadatak za kompjuter, dok će bilo koja osoba prosečne inteligencije to “razrešiti” kroz par minuta najviše.

Nekad je neke stvari i moguće isprogramirati, ali se jednostavno ne isplati. Zašto da 5 programera od 50 dolara na sat rade 2 nedelje na nečemu, ako se može uzeti 20 ljudi od 5 dolara na sat koji ce to odraditi za isto vreme, uz verovatno bolje rezultate?

Postoji i jako veliki broj dosadnih, repetitivnih poslova koje neko jednostavno ne želi da radi i vrlo rado će ih proslediti nekome uz odgovarajuću nadoknadu. Treba izguglati 300 bendova i zapisati njihov kontakt e-mail u tekstualni fajl. Koliko je ovo zaista teško?

Posebna priča su razni projekti za škole i fakultete. Deca koja imaju previše para i premalo želje za učenjem. Ovo su dvostruko dobri poslovi. Bićete plaćeni za to što ćete vi nešto provežbati ili možda čak novo naučiti!

Gde se uklapa znanje u celu ovu vreme-novac priču? Nesporno je da i znanje, a ne samo naše vreme, nešto vredi. Vrednost našeg znanja na tržištu je množilac. Od toga koliko naše znanje vredi će zavisiti koliko ćemo biti plaćeni za naše vreme. Namerno naglašavam “vrednost znanja na tržištu” a ne samo “znanje”. Medicina je jedan od najtežih fakulteta. Potrebne su godine napornog rada da bi se završila, mnogo odricanja i muka. Potpuno je neupitno da osobe koje su završile medicinu imaju jako mnogo, čak veoma korisnog znanja. Nažalost, u situaciji kad imamo hiljade lekara na Birou za zapošljavanje (uglavnom samo onih koji na Birou rade), vrednost njihovog znanja na tržištu je gotovo nula! Slična je situacija i sa filozofima, sociolozima, istoričarima umestnosti i još gomilom drugih ljudi koji su zaista puni znanja.

Ne gleda se čak ni naše ukupno znanje, već samo znanje potrebno za odgovarajući posao. To što ste vi završili ekonomski fakultet ne znači da ćete zarađivati ni dinara više od nekoga sa srednjom školom, ako radite isti posao računovođe u istoj firmi.

Ukoliko primetite da vaše trenutno znanje nije previše vredno, uvek imate mogućnost da deo svog vremena posvetite sticanju novih znanja. Kada razmišljate o tome kakvu veštinu i koje znanje želite da stičete, potrebno je da razmišalje malo i tržišno, a ne samo da pratite svoje srce.

Verujem da ste nekad poželeli da ne morate da radite 8 sati svaki dan. Onog trena kad budete imali dovoljno vrednog znanja, to će se desiti samo od sebe. Kada vaš sat bude vredan 50 dolara ili evra, 40 sati mesečno, a ne nedeljno, će biti dovoljno. I malo veštine u baratanju parama. 🙂

Još jednom, da sumiramo, ako želite da zarađujete, treba samo da čvrsto to rešite i da počnete da radite - dobra volja i vreme su sve što vam treba.

comments powered by Disqus